Sigurno vam se, u današnjem svetu kada svuda žurimo, često dešava da vam je hitno potrebna organizacija nekog događaja, poslovnog ili privatnog. Uz to, želite ne samo kvalitet, već i nešto drugačije i posebno, kako bi iznenadili kolege ili prijatelje. Kad vam trebaju pokloni za kolektiv, konferencijski materijal, seminare, različite akcije nevladinih organizacija i slično, to je tek pravi poduhvat i nije uvek lako osmisliti ga. Istražujući po internetu možete naići npr. na savršene rokovnike sa porukom koja vas odmah osvoji, ali je potrebno uklopiti i logo, naziv skupa, dok poruku koju nosi uvek uklapamo i sa bojom i sa motivima koji prate sav ostali materijal za učesnike.
Ova pretraga će vas sigurno dovesti do štamparije Kolibri, a onda ćete tu otkriti da možete štampati slike i tekstove na šoljama, kišobranima, upaljačima, biorazgradivoj torbi za kupovinu, privesku, i na mnogim drugim predmetima. Najlepše od svega je brzina naručivanja i izrade materijala, jer danas je vreme svima najdragoceniji resusrs koji uvek manjka. Iz ovog razloga je poželjno da se na osmišljavanje, poručivanje i dostavu materijala ne čeka previše, kao i da se ima poverenje u kvalitet i efikasnost proizvođača. Ponuda na ovakvim sajtovima vas natera na razmišljanje koliko današnje vreme nosi sa sobom lepotu izražavanja. Ta lepota je upakovana u najrazličitije oblike, a takođe je toliko instant i masovna po kvantitetu, da smo se ušuškali u sve njene prednosti, nesvesni koliko je u skoroj prošlosti to bilo nezamislivo i koliko je truda, mašte i odricanja čoveku bilo potrebno da dođe do ovog nivoa.
Ove misli otvaraju pitanja o štamparstvu i štamparijama. Prva asocijacija je uvek Gutenberga i revolucija u kulturi koju je pokrenuo. Da li znate išta o njegovom životu i radu? Zapravo, istražujući po internetu i knjigama, otkrićete da je veliki deo njegovog života nepoznanica, čak se ne zna pouzdano ni kako je izgledao. Šta je tako epohalno uradio ovaj čovek? Pre njega je pokušaj oblika štamparstva izgledao tako što se poruka rezbari u drvetu, zatim se u taj kalup doda boja i tako ostavlja otisak na papiru. Bio je to dug i nepraktičan proces.
Gutenberg je, polovinom 15. veka, napravio metalna pokretna slova koja su mogla lako da se preslože u novu poruku. Zvuči kao promena koju smo mi doživeli. Naime, internet, društvene mreže i aplikacije za komunikaciju su ubrzali i omasovili razmene poruke među ljudima na način koji je pre svega dve decenije bio nezamisliv. Tako je bilo i sa pronalaskom mašina za štampanje, koje su odjednom omasovile komunikaciju i time uticale na ubrzanu razmenu informacija i znanja, čime su morale menjati i strukturu društva. Vremenom je bilo moguće opismenjavanje sve većeg broja ljudi, a ne samo dotadašnje školovane elite koja je imala monopol na obrazovanje, a time i na mnoge druge prednosti u društvu. Sve ovo je počelo u Majncu u Nemačkoj i bilo je potrebno tri godine da se odštampaju 1282 strane Biblije (poznata pod nazivom Biblija u 42 reda). Ova prva tehnika štampe se naziva visoka štampa jer su štampajući elementi izdignuti u odnosu na neštampajuće. U početku se mašina pokretala ručno, a u 19. veku je konstruisana rotaciona presa na parni pogon.
Čak i danas se npr. u Nemačkoj koristi visoka štampa za štampanje dečijih knjiga jer se time postiže visok kvalitet slova. Bilo je potrebno nekoliko stotina godina, odnosno kraj 18. veka da se stigne do tehnike umnožavanja ravnom štampom. Poznata je još pod nazivima ofset ili indirektna štampa.
Zašto nije direktna kao prethodne? Zato što se boja sa porukom prenosi najpre na valjak obložen gumom, a tek preko njega na podlogu. Ravna se zove zato što se i štampajući i neštampajući deo nalaze u istoj ravni, samo jedan deo ima sposobnost da privlači, a drugi da odbija masne materije (boju). Sve ove godine i pronalazači su nam doneli sve brže, jednostavnije i povoljnije umnožavanje teksta, ali tek polovinom 19. veka se desio pronalazak fotografije, bez koje je danas mnogima nezamisliv dan. Bilo je potrebno da prođu još četiri decenije da se počnu koristiti rasteri, bez kojih je nezamislivo savremeno reprodukovanje fotografija u svim štamparskim tehnikama.
Pre probuđene znatiželje koja nas dovodi do mini istraživanja na ovu temu, ljudima je uglavnom bila poznata samo sito štampa, ali većina ne može da opiše kako ona tačno funkcioniše. Zapravo nije komplikovano, jer se „sito“ odnosi na „propusna“ i ovde je štamparska forma (deo na koji se nanosi boja) od svile, najlona ili poliestera. Preko ovog propusnog dela se nalazi nepropusni sloj i on se uklanja i ostaje sito u fazi razvijanja štampe. Razlog zašto smo čuli za ove mašine jeste što se masovno koriste jer nisu skupe, imaju veliku količinu boje za dobar kvalitet štampe, a relativno su brze.
Prva polovina 20. veka je razdoblje automatizacije, a druga polovina 20. veka je razdoblje elektronike i računara, koje je i danas dominantno. Računari su sa sobom doneli digitalnu štampu, koja je postala do te mere deo svakodnevnog života, da je nezamislivo kako su nekada funkcionisali bez nje. Ovaj postupak je korisnicima najveća misterija jer je beskontaktni i praktično „nevidljiv“ u odnosu na ranije ogrome štamparske mašine. Elektrografija zapravo podrazumeva naelektrisavanje jednih i razelektrisavanje drugih elemenata. Naime, poznato je da se isto naelektrisani elementi odbijaju, a različito naelektrisani privlače. Tako je lepo osmišljeno da neštampajuća površina i toner budu istog naelektrisanja i da se odbijaju, a štampajuća površina je naelektrisana suprotno od tonera, pa se zato privlače.
U štamparstvu sve zvuči tako logično i jednostavno, a kada posmatramo mašine od pre nekoliko godina i kad pomislimo koliko je vremena bilo potrebno da one nastanu, a koliko je tek prošlo do savremenih štamparskih tehnika, mnogo više cenimo proizvode koji nam štede vreme i ulepšavaju svakodnevicu. Sada samo poželite USB zanimljivog oblika i zelene boje sa porukom ispisanom belim slovima i već za nekoliko dana one će biti u rukama vaših saradnika ili klijenata. Ako čitamo istoriju štamparskih tehnika, današnja produkcija zvuči kao magija. Primetićete da Kolibri štamparija, pored pomenutih savremenih, ima još neke vrste štampi i posebno je zanimljiva termografija, jer se njome postiže reljefni izgled, pa se to koristi za npr. lepe kataloge i brošure.
Interesantno je da po štamprastvu nismo mnogo kaskali za svetom. Već krajem 15. veka je osnovana prva srpska štamparija na Cetinju – Štamparija Crnojevića. Polovinom 16. veka je osnovana i prva štamparska kuća u Beogradu. Bila je osnovana od strane kneza Dmitrovića, da bi je kasnije trgovac Gundulić iz kuće kneza preselio u Gospodar Jevremovu ulicu. Njih dvojica su štampali prvu knjigu ove štamparije – Beogradsko četvorojevanđelje. Političke i istorijske prilike nisu dozvolile da ove knjižare dugo potraju, pa je tek u 19. veku, kada je obnovljena srpska država nastavljeno štampanje i u Beogradu.
Ako danas pretržujete štamparije po Beogradu, gugl će vam u roku od 0,56 sekundi ponuditi oko 33.000 rezulatata. Na nekim spiskovima se nalazi pedesetak štamparija, koje su locirane u svim gradskim opštinama i daju detaljne podatke o svojim uslugama i kontaktu. Slike i tekst se mogu štampati po najrazličitijoj ambalaži i u svim željenim formatima. Štamparije su počele kao mesta iz kojih izlaze isključivo knjige i koje šire znanje. Tiraži su kroz decenije i vekove bili sve veći, a njihov značaj za kulturu, opismenjavanje i društvo je nesaglediv.
Danas, pored štampanja i umnožavanja knjiga vas samo mašta može sputavati u kreiranju poklona za vas i vaše bližnje. To može biti kancelarijski pribor, dekoracije za dečije rođendane, devojačke večeri i druga slavlja, šalovi i peškiri, majice i torbe, materijal za konferencije ili team building-e, kao i poklon kutije u koje ćete sve to upakovati. Sve ovo, i još mnogo toga, čeka vas u štampariji Kolibri.
Danas nije problem da li je nešto moguće napraviti, već kako u moru ponude, izabrati kvalitet i baš ono što nam je potrebno. Tako, listajući sajt štamparije Kolibri, u potrazi za idealnim materijalom za konferenciju, izbor može pasti na nekoliko stvari koje vam se sviđaju i teško je odlučiti se za jedan ili dva. Razmislite najpre za koga kupujete poklon?
To npr. može biti skup ekoloških organizacija kojima je cilj zaštita voda u Srbiji i uz to neki se bave naučnim radom, dok drugi rade u vladinom i nevladinom sektoru. Učestvuju i mlađi i stariji, muškarci i žene, ljudi starog kova, ali i korisnici novih tehnologija. Izbor je odmah pao na fascikle i notese srednjeg formata koji će imati iste motive na koricama. Biće plave boje sa nazivom konferencije i nekom ekološkom krilaticom koja će biti istaknuta na vrhu strane. Cilj je da dizajn bude lep, kako bi korisnici što češće koristili materijal i kako bi njegove poruke i drugima bile pred očima. Drugi izbor je pao na ceger bez kog danas ne idemo u snabdevanje sa divnom slikom koju nađete na internetu ili ste je sami uslikali, a pri tom je biorazgradiv, što je u skladu sa održivim razvojem koji je motiv svih savremenih ekonomija, razvoja društva i pre svega ekoloških pokreta. Pored neizbežnih hemijski, treći poklon će biti bele šolje za kafu sa motivima naših reka ili neke od njih na čiju zaštitu se skreće pažnja. Sve češće se na skupovima, pored formalnog kancelarijskog materijala, poklanjaju i praktične stvari, koje će ljudi češće koristiti i koje treba da ih podsećaju na pouke i zaključke skupa. Danas u štamparijama pravimo unikate, jer pokazuju da poznajemo ljude sa kojima sarađujemo i ideje za koje se zalažemo, da smo odvojili vreme za njih i da smo u moru uniformisanih poklona napravili unikat za naše unikatne saradnike. S druge strane, možete uskoro sa firmom imati team building i poenta je da se naprave i neki simboli koji će pojačati duh kolektiva. Pored istih majica, možemo napraviti za tim i kačkete, naočare, termose, maske za telefone i bilo šta drugo što nam padne na pamet. Ako vam ponestane inspiracije šta se sve može napraviti, sajt štamparije Kolibri jasno prikazuje raznolikost ponude.
Ako bar malo zavirite šta se krije iza tehnika u današnjim štamparijama, oduševićete se istorijom razvoja štamparstva i štamparija, ali ćete sigurno biti i zadovoljni što ste otkrili mesta u Beogradu, kao što je štamparija Kolibri, koja za najrazličitije prilike nudi da budete lako i brzo kreativni i time oduševite prijatelje, porodicu i kolege, ali s vremena na vreme i sebe.