Sadržaj je jedan od bitnijih trendova u marketingu. To je jaz između onoga što kupci žele i onoga što brendovi proizvode. Nije svejedno kako ćemo popuniti taj jaz. Danas potrošači postaju heroji priča iz reklama i više i nije toliko bitno da li znate lepo da pričate priču koja će prodati robu, već se traže istinite priče koje uz to lepo zvuče. Stara krilatica je da slike govore više od hiljadu reči, pa su posteri odlično rešenje da na jednom mestu slikovito i sažeto ispričate šta je to što vas izdvaja od drugih.
Posteri su postali jedan od najisplativijih načina oglašavanja na tržištu. Oni su povoljniji od reklama na televizijama, radiju ili novinama, a proizvode se jednostavno i lako. Posteri su svrstani u reklame izvan kuće ili na engleskom out-of-home (OOH) jer ih srećete često van doma – na bilbordima, u autobusima, poznate reklame na Tajms skveru, na autobuskim stajalištima, u izlozima i na svim mestima gde je moguće da privuku vašu pažnju dok imate malo slobodnog vremena. Kreativne slike i dizajn koji vrebaju iz svakog kutka grada, često dugo ostaju u našim mislima i pojave se iz podsvesti kad se ukaže potreba za njima. Veliki majstori marketinga će čak izazvati tu potrebu u nama, do koje možda i ne bi došlo bez efektivnog postera.
Da bi napravili kvalitetan poster, najpre treba da odredimo šta je poruka koju želimo da pošaljemo, odnosno šta je krajnji cilj. Druga bitna stvar je publika kojoj se obraćamo. Treba detaljno napraviti profil korisnika čiju će pažnju poster privući. Treće je mesto gde ćemo postaviti poster. Nije slučajno što se oni baš nalaze tu gde su. Stručnjaci istražuju tržište i ponašanje i želje potrošača i na osnovu toga biraju napogodnije lokacije na kojima će izložiti postere. Ostale bitne stvari jesu dezen, boje, slike, fontovi, simboli, pozivi na akciju i slični detalji.
Poster nije samo sredstvo reklamiranja, ali se sa tim najčešće povezuje. On takođe može biti informativnog karaktera, ili vezan za neki film, događaj, putovanja, istraživanja. Opet, neko može zaključiti da je on reklama svih tih dešavanja. S druge strane postere možete praviti i za ličnu upotrebu, kao ukras prostorija u kojima živite ili radite. Još krajem 19. veka je Muha popularizovao postere u umetnosti. Naime on je imao za cilj da umetničke slike postanu dostupne širim masama, pa je svoja umetnička dela štampao u vidu postera. Muha je bio zadovoljan da umetnost uvede u svakodnevicu običnih ljudi, a ne samo u privatne galerija imućnih. Današnja tehnologija omugućava da stvorimo reprodukcije ne samo njegovih, već i dela bilo kog drugog autora. Efekat postera i slike nije isti, ali ako se dobro uklope u enterijer i posteri mogu da imaju adekvatan efekat i da pošalju lepu poruku, za znatno manje novca.
Posteri su deo naučnih konferencija, sajmova različitih tematika, deo različitih postavki u kultorno-istorijskim ustanovama i mnogih sličnih i različitih događaja. Povoljni su kada treba da sažmete složenu priču na malu celinu, u vidu slika i teksta. Praksa je da je ljudima za oko i razumevanje privlačnije da vide više slika i manje teksta. Tako često zapamtimo neke grafikone, šeme, istaknutu statistiku i crteže, nego sam tekst koji sve to prati.
Štamparije često imaju na svojim sajtovima gotove šeme za izradu postera, ali postoji i na internetu veliki broj programa i aplikacija koji vam u tome mogu pomoći. Sami se možete igrati, kreirajući poruku za vašu ciljnu grupu ili stvarajući sopstvenu umetnost za zid svoje kancelarije, koja će takođe preneti neku poruku o vašem karakteru i vašim afinitetima. Posteri mogu biti standardni ili velikih formata, ali i montirani ili plakati. Standardne postere ne treba detaljnije objašnjavati, obzirom da se koriste već nekoliko stotina godina. Danas je samo olakšano njihovo kreiranje i štampa. Mogu biti standardne veličine pisma (8,5*11 inča) pa sve do standardnih filmskih postera (27*39 inča). Takođe, mogu se štampati i obostrano ukoliko će biti izloženi u nekom izlogu ili na drugoj providnoj podlozi, kako bi se povećala vidljivost. Posteri velikog formata su ogromni, kao što im i sam naziv kaže. Oni su pogodni za štampanje umetničkih dela koja treba da budu efektan i privuku pažnju. Mogu biti i veličina do 36*72 inča, pa i veći. Oni se štampaju na foto-papiru po vašem izboru i mogu imati delimičan ili visok završni sjaj.
Monitranim posterima se može često rukovati. Napravljeni su od vodootpornog plastičnog materijala i nije im potreban okvir, jer su oni proizvod sami za sebe. Veličine se kreću od 16*20 inča do 24*36 inča. Imaju raznoliku primenu – kao dekor vaše kancelarije, jelovnici u restoranima, prezentacije na različitim skupovima. Plakati su odličan marketinški materijal. Izrađeni su od izdržljivog belog pvc materijala ili od lagane stirol ploče. Vodootporni su, pa ih to čini pogodnim i za vlažne uslove. Veličine se kreću od 16*20 inča do 24*36 inča. Izbor zavisi od toga na kojoj udaljenosti želite da ostavite utisak, ali i od veličine prostora u kom će biti izloženi. Pogodni su za natpise na nekretninama, natpise na izlozima ili bilo koje drugo spoljno oglašavanje.
Posteri mogu biti štampani digitalno ili litografski. Digitalno štampanje je zaživelo pre tri decenije kada se pojavio inovativni IRIS štampač. On je kasnije zamenjen sličnim mašinama koje su proizvodile kompanije Epsom ili Kodak. Digitalno štampanje postera je zapravo punjenje mastilom mašine, a zatim njegovo usmeravanje ka određenom mestu na izabranom tipu papira. Digitlana štampa (naročito laserska) se obično koristi za manje tiraže, a ređe za štampanje postera. Litografsko štampanje podrazumeva upotrebu velikih čeličnih ploča, preko kojih je naneto mastilo. Ova opcija je skuplja, ali je kvalitet bolji. Litografsko štampanje postera se koristi za velike tiraže, ali i za knjige, mape, novine i ambalažu. Ovaj postupak omogućava da se i veliki formati štampaju u visokom kvalitetu. Kod ove dve tehnike štampanja se razlikuje i korišćenje boja. Naime, litografsko štampanje koristi PANTONE, koje se mogu posebno mešati i koristiti za maksimalno usklađivanje boja, a kod digitalne štampe se slike moraju prebaciti iz RGB formata u CYMK. Ako vam je bitno da se boje u potpunosti očuvaju kao kod originalne slike, onda je litografska štampa pravi izbor. Iz tog razloga se ona koristi za fine umetničke otiske i postere velikih razmera.
U završnici izrade se posterima može dodati delimičan sjaj, visoki sjaj ili mogu biti mat. Visoki sjaj daje veliki raspon živi boja, uključujući i efekat svetlosti. Ovo je razlog zašto se on ne preporučuje za prostorije koje su već jako osvetljene, jer će doći do odsjaja. Delimičan sjaj je najpopularniji, jer je manje odsjaja i lepljivi otisaka prstiju, a i dalje je veliki raspon boja. Mat plakati imaju najmanje sjaja i pogodni su ako želite da postignete elegantan i specijalan efekat.
Zanimljivo je da se litografska tehnika za štampanje postera koristi od kraja 19. i početkom 20. veka i da ju je izumeo Nemac, Alois Zenefelder 1796. godine, ali je primena otpočela tek u drugoj polovini 19. veka. U početku je ovaj postupak bio previše spor i skup. Ovo se promenilo izumom „Šeretovim procesom tri litografska kamena“. Tri kamena su korišćena da bi se dobila intenzivna boja i kvalitet – crveni, žuti i plavi. Umetnik je mogao da postavi i slike i tekst na poster koristeći bilo koju boju duge. Slike ili tekst su bili najpre urezani u vosak, koji se kasnije nanese na ploču ili kamen, a onda se prenese na gumenu tkaninu ili papir. U Pariz je Muha doneo postere u službi umetnosti, u Italiji su korišćeni za reklamiranje mode i opere, u Nemačkoj su se primenjivali najviše za časopise i na sajmovima, a u Britaniji i SAD su reklamirali putujuće cirkuse i koristili su se za novine. Posle Prvog svetskog rata su se najčešće koristili kao deo antiratne propagande. Ostao je i deo umetnosti, ali je onda sada bila moderna – kubizam, dadaizam, ekspresionizam i futurizam. Nakon drugog svetskog rata se završila i kamena litografija, a posteri su tada dobili konkurenciju u vidu radija i drugih vidova medijskog štampanja. Fotografija je integrisana u dizajn postera, a 80-ih su postmoderni posteri koristili ofset proces štampanja. Posteri su donekle izgubili popularnost koju su imali pojavom interneta. Ipak je njihova upotreba i danas široka.
Postoje brojni saveti kako da sami dizajnirate poster, koje dimenzije da izaberete i kako da ga pripremite za štampu. Neki od saveta su da slike koje se štampaju imaju minimum 300dpi. U suprotnom će pikseli doći do izražaja, odnosno gubi se na jasnoći slike. Takođe kvalitet slike zavisi i od formata u kom želite da štampate poster. Što je veći format, poželjno je da je slika većeg kvaliteta. Bilo bi dobro i da je fotografija sačuvana u CMYK režimu boja. Ovo osigurava da se boje na vašem posteru štampaju onakve kakve jesu.
Ako ste ljubitelj moderne umetnosti, ili pak klasične umetnosti ali na pristupačnoj podlozi ili ako sami želite da kreirate reklamu za svoj posao, internet nudi veliki broj smernica kako to možete uraditi. Takođe, ukoliko nemate vremena, ili želite uslugu stručnjaka, štamparije mogu odraditi deo posla za vas. Bitno je da imate jasan cilj i poruku koju želite da prenesete. Savremene tehnologije su olakšale i pojeftinile izradu postera, a vaše je samo da zamislite i tako ostavite trag u mislima korisnika, saradnika i prijatelja.