Pre nekoliko dana smo kolege i ja prisustvovali jednom protestu. Bila je to zapravo kampanja nekoliko ekoloških organizacija o podizanju svesti o kvalitetu vazduha u našem gradu. Organizacijama se priključilo i nekoliko firmi koje su želele da se deklarišu kao društveno odgovorne i da daju do znanja kako su i one aktivni učesnici u podizanju ekološke svesti. Jedna od tih firmi bila je i moja. Jedna od meni zanimljivijih stvari na takvim skupovima su natpisi na plakatima. Često budu duhoviti i ironični, a uvek pogode u metu. Ovo naravno nisu jedine prilike za koje se koriste plakati. Na njima se mogu reklamirati različiti događaji ili oglasiti različite akcijske ponude. Često ih štampamo za poslovne sajmove ili konferencije, kada želimo da pored našeg štanda stoji reklama o firmi.
U štampariji su mi rekli da se najveći broj plakata u svetu štampa upravo za protestne skupove, ali takođe i tokom predizbornih političkih kampanja. Danas plakati mogu biti štampani obostrano, kako bi vidljivost bila bolja. Štampani su na plastičnom materijalu i vodootporni su, pa vas vremenske prilike ne mogu iznenaditi. Mastilo kojim se štampaju poruke se ne razmazuje i omogućava postojanost dugo vremena. Dostupni su raličiti oblici i veličine, pa ih možete prilagoditi svojim potrebama.
Takođe, ako se plakati koriste kao sredstvo reklamiranja, često se izrađuju na papiru i štampaju jednostrano, jer će biti izloženi na nekom zidu ili stalku. Papiri su različitog kvaliteta i dimenzija, što zavisi od potreba naručioca, kao i od budžeta kojim raspolaže. Plakati su poseban vid grafičke umetnosti i pored transparenata, majica, letaka i oni su jedan vid komunikacije sa ljudima.
Pre razvoja savremene tehnologije štampe, koja je omogućila i znatno niže cene štampe, plakati su bili ručno pravljeni. Na parčetu kartona bi ljudi ispisivali poruke koje žele da prenesu i neko bi im dodao i crteže i simbole, a onda bi taj kraton pričvrstili za drveni ili plastični štap. I danas se na nekim skupovima mogu sresti ovakve rukotvorine i neke od njih su veoma kreativne. Ipak za oragnizovane i neke skupove sa ozbiljnijom poslovnom tematikom štamparije su pravo rešenje. Izrada je brza, izgled je baš kako poželite, a profesionalni saveti i savremene onlajn šeme će učiniti da vaša poruka dođe do izražaja i da privuče pažnju ciljne grupe.
Plakati nisu noviji izum tehnike. Oni se koriste već vekovima. U početku su korišćeni za oglašavanje i najave. Najčešće su u prvim decenijama bili puni teksta, jer je cilj bio da se građanstvo obavesti o nekom događaju ili novitetu. Tako su se još Šekspirove drame najavljivale na plakatima. Takođe, građani su se ovim putem obaveštavali o novim proglasima. Nemac, Zenefelder je krajem 18. veka izumeo tehniku litografije i to je bila revolucija za jeftinu masovnu proizvodnju i štampanje. Kasnije je hromolitografije omogućila da štampani plakati budu ilustrovani živim bojama.
Francuski slikar i litograf, Šeret, koji je živeo u 19. i početkom 20. veka, smatra se ocem modernih postera i reklamnih plakata. On je bio majstor rukovanja olovkom i stvorio je preko hiljadu postera, uglavnom za izložbe, pozorišta i proizvode. Uskoro je ovaj vid komercijalne umetnosti privukao i druge slikare jer im je bio značajan izvor prihoda. Ono po čemu se Šeret izdvajao bilo je korišćenje više boja, koje su zajedno sa inovativnom tipografijom, činile poster mnogo izražajnijim. On je takođe koristio ženski lik, koji je prikazivao smešno ili provokativno, kao reklamnu taktiku.
Široka upotreba ilustrovanih postera i plakata u političke svrhe dogodila se tokom Prvog svetskog rata. Nemački grafički dizajneri su bili pioniri jednostavnog stila u godinama koje su rethodile ratu i onda su svoj talenat upotrebili u korist države i režima toga vremena. Tokom Drugog svetskog rata je američka vojska često postavljala plakate u pošte, koji su uglavnom imali za cilj da objasne građanima zašto dolazi do racionalnijeg korišćenja zaliha kao što su benzin i hrana.
Šezdesetih godina je popularna umetnost (pop art) došla do izražaja, kao i mnogi protesti, od kojih su poznati studentski neredi u Parizu 1968. Tako su mnogi plakati i posteri iz ovih i sličnih događaja ušli u istoriju. Plakati se danas uglavnom proizvode masovno, ali je moguće i da budu ručno štampani ili da se proizvode u ograničenim izdanjima.
Postoje i društva koja okupljaju ljubitelje starih ili rethih plakata i postera. Neki od njih su ljubitelji određenih tema koje su prikazane, kao što je na primer Lepa epoha (Belle Époque), filmovi, rat i propaganda, putovanja, kultura, sport ili neki drugi događaji. Postoji čak i Međunarodno udruženje trgovaca starim plakatima (The International Vintage Poster Dealers Association – IVPDA) i kod njih se može videti lista poznatih trgovaca plakatima i posterima. Na njihovom sajtu možete birati trgovce i kolekcionare po zemljama ili po različitim kategorijama. Ovo je prava mala baza umetničkih dela, koja vas takođe vodi i kroz različite istorijske epohe.
Plakati su poruke napisane u vidu teksta i/ili slika na četvorougaonom parčetu papira, koji je pričvršćen za štap. Na početku izrade je bitno da odredite šta zapravo želite da poručite plakatom i način na koji to želite da uradite. Da li želite da preovlađuju slova, slike ili simboli ili možda kombinacija sva tri? Pre finalne izrade možete napraviti skicu, ali posao vam svakako olakšava velik broj softvera napravljenih na internetu za onlajn izradu. Možete koristiti njihove šablone, ali postoji i mogućnost da izaberete samo dimenzije, a onda sami sve kreirate. Ako će finalni proizvod biti deo nekog vašeg poslovnog projekta, onda ćete se detaljnije pozabaviti dizajnom i uklapanjem boja. Praksa je da boja vašeg brenda bude dominantna. S druge strane, na ekološkim skupovima je najzastupljenija zelena boja, ili plava ako su u pitanju vodni resursi. Kada želimo da akcentat stavimo na zagađenja, često se sreće i crna. Ako će poster biti izložen unutar nekog poslovnog prostora, možemo voditi računa i da se uklopi sa enterijerom.
Stručnjaci daju još nekoliko saveta, ukoliko želite sami da se oprobate u dizajnu plakata:
- Radite u CMYK bojma, pre nego u RGB. Ovo će vam dati boje mnogo približnije onima koje želite da prikažete.
- Ako je moguće, koristite vektore. Ovo posebno važi za štampu velikog formata. Ovde vam mogu pomoći programi kao što je Adobe Illustrator, koji će smanjiti veličinu vašeg fajla, ali će takođe dati mnogo bolje rezultate za štampu.
- Radite sa 300DPI. Često su fajlovi koje dobijete kao završni rezultat veliki i najveći gubitak vremena jeste da vas vraćaju iz štamparije zato što je rezolucija niska. Veći broj tačkica za štampanje u inčima znači da će vaša slika biti mnogo jasnija. Ako vam je rezolucija loša, slika će delovati zamućeno. Standardna rezolucija je 300DPI i tako ćete biti sigurni da nećete gubiti vreme na doradu.
- Plakati se često rade u veličinama A2, A3, A4, ali sve zavisi od prilike za koju će biti izrađen. Oko izbora debljine i vrste papira je najbolje da se posavetujete sa stručnjacima u štampariji.
- Završne male tajne velikih majstora sređivanja podrazumevaju: proveru pravopisa, jer na plakatima ništa više ne štrči od takvih grešaka; postaviti male margine (3-5 mm) oko ivice dizajna postera, koja je zapravo prostor za greške i osigurava da štampani plakat nema nasumične bele linije; Obrub takođe treba da postoji (3-5 mm), odnosno da postoji bar malo rastojanje između elemenata dizajna i ivice za sečenje; čak i crna boja ima različite nijanse i nijesvejedno koju ćete izabrati jer neke u štampi deluju isprano.
Tehnikama digitalne štampe velikog formata ili digitalne štampe na tabak u vrlo kratkom roku se mogu izraditi plakati. Kada napravite konačnu verziju plakata, možete je poslati štampariji u pdf formatu ili u vektorskom formatu. Stručnjaci u štamparijama će vam dati sugestije i smernice oko svih nedoumica koje imate, kako vezano za samo kreiranje plakata, tako i za vrstu papira na kom će biti odštampan i za sam proces štampanja. Kako da znate da li je za vas digitalna ili ofset štampa? Ofset štampa podrazumeva da se najpre napravi nekoliko „ploča“ koje će omogućiti otiskivanje slike na papir. Ovo svakako košta i ne daje odmah rezultat, kao što je slučaj sa digitalnom štampom. Ofset štampa zvuči skuplje na početku, ali ako vam je potreban veliki tiraž ili velike dimenzije (do A1), onda je ovaj proces kvalitetniji i daje bolju završnu obradu nego digitalna štampa. Ovaj izbor zavisi i od novca kojim raspolažete, ali i od toga koliko brzo želite da posao bude završen. Digitalna štampa je jeftinija, brža i pogodna je za male tiraže. Ako raspolažete malim budžetom, ne tražite savršen kvalitet i ne idete do dimenzija preko A3, onda je digitalna štampa pravi izbor za vas.
Takođe, jedan od saveta je da uradite domaći zadatak, odnosno da istražite koje štamparije kvalitetno štampaju proizvod koji vama treba. Možete malo istražiti na internetu, po drugim firmama, skupovima koje posećujete, ali možete i obratiti pažnju po gradu i videti koja štamparija je najzastupljenija u izradi plakata. Ovo malo istraživanje će vam uštedeti vreme za kasnije, jer se u toj štampariji verovatno nalaze iskusni ljudi koji vam mogu dati savete ili prebaciti vaša završna dela sa eksterne memorije, mobilnog telefona, društvenih mreža, mejlova i slično. Takođe neće oklevati da vam daju savete da dodate neke efekte na sam poster ili da bolje istaknete neke bitne detalje.
Možda zvuči kao previše posla i previše razmišljanja za izradu malog broja postera, ali sve zavisi koliko je ozbiljna poruka koju želite da pošaljete i ko stoji iza nje. Plakati su popularan vid reklamiranja i kreativan način da se čuje i vaš glas, dajte sve od sebe da se čuje što dalje i da se pamti.