Jednom prilikom sam imala čast da učestvujem na Sajmu nauke za decu. Zadatak je bio da mladima približimo svoja zanimanja, a kako drugačije sa njima nego kroz igru i zabavu. Pored toga što je trebalo napraviti nekoliko zanimljivih prezentacija, želeli smo da se uklopimo i vizuelno, pa smo kolege i ja izradili iste dukseve i malo promotivnog materijala koji ćemo razdeliti tim radoznalim glavicama. Na prednji deo dukseva smo iscrtali logo naše firme, a na leđima se našao slogan koji smo osmislili za tu priliku i nekoliko slika da ga učine zanimljivijim. Iste slike i tekst smo preneli na držače i priveske za mobilni, kao i na olovke i nalepnice. Svako je dobio ponešto. Kada me je koleginica pitala da li ćemo to da izradimo sito štampom, samo sam je čudno pogledala. Pomislila sam da treba samo da odem u štampariju i kažem „napravite mi to i to.“ Možda je i to moguće, ali to je bila jedna od koleginica koja ništa ne prepušta slučaju i onda mi je uz kafu održala pravo malo predavanje.
Kao što sam naziv kaže, to je potiskivanje boje kroz sito kako bi se dobio otisak. Sito je štamparska forma, napravljena od svile, koja je zategnuta na aluminijumski ili drveni ram. Štamparska forma je deo podloge za štampanje na koji se nanosi boja i onda pomoću te boje i pritiska dobijemo otisnutu sliku originala. Ovo je ukratko objašnjenje, ali može se reći da ova tehnika vuče korene još iz 10. veka, u dalekoj Kini. Tada su ovu tehniku koristili da štampaju šare na tkanini. Nekoliko vekova kasnije i Japanci su preuzeli ovaj zanat, samo što je njihovo sito bilo izgrađeno od ljudske kose, a kroz njega su provlačili mastilo čvrstom četkom. U Evropu je ova tehnika stigla u 18. veku, ali je trebalo vremena da se proširi jer je svila u to vreme bila skupa. Pravi bum je napravio put svile koji je ovu sirovinu učinio dostupnom, a sito štampu profitabilnom. Početkom 20. veka su razvijene fotoosetljive emulzije, pa je bilo mnogo lakše stvarati složene šablone. Tridesetih godina prošlog veka je ovo postala i umetnička metoda, kao deo pop-art umetnosti. Poznate su Vorholove slike, kao što je Merilin Diptih, gde je napravio više kopija jedne slike, dovodeći u pitanje šta čini likovnu umetnost.
I danas se ova tehnika koristi kao deo umetnosti, ali je takođe i deo komercijalnog procesa štampanja. Jedan šablon se može koristiti stotine, pa i hiljade puta, što je pogodno za izradu velikog broja primereka. Najčešća podloga za štampanje su tkanina i papir, ali specijalna mastila ostavljaju otiske i na drvetu, plastici i staklu. Sam proces štampanja je sličan, ali stvaranje šablona može biti različito, u zavisnosti od toga koji materijal se koristi:
- Korišćenje maskirne trake ili vinila za pokrivanje određenih delova sita;
- Nanošenje šablona na sito pomoću „blokatora sita“, kao što su lepak ili lak;
- Korišćenje emulzije osetljive na svetost za izradu šablona, koji se zatim razvijaju na sličan način kao i fotografije.
Pri izradi se može koristiti samo jedna nijansa mastila ili više njih. Ako se koristi više, svaka boja se nanosi kao poseban sloj, odnosno koristi se poseban šablon za svako mastilo.
Najzastupljenija komercijalna sito štampa koristi posebnu emulziju koja reaguje na svetlost za kreiranje određene matrice. Ovo je pogodno kako za jednostavne, tako i za složene šablone. Prvi korak je da izaberemo dizajn koji će se naći na gotovom proizvodu i da ga odštampamo na providnom, acetatnom filmu. Ovo se koristi za štampanje šablona. Zatim treba izabrati mrežasto sito koje odgovara složenosti dizajna i teksturi tkanine na koju želimo da nanesemo otisak. To mrežasto sito se premaže slojem emulzije koja reaguje na svetlost i ona očvrsne kada se razvije pod jakim svetlom. Delovi sita koji su prekriveni dizajnom ostaju u tečnom obliku. Ako na kraju želimo više boja, moramo imati zasebno sito za nanošenje svakog sloja mastila. Za raznobojne proizvode treba znati dizajnirati svaki šablon i savršeno ih poravnati, kako bi konačni dizajn bio besprekoran. Deo sita koji nije stvrdnut, odnosno ostao je u tečnom stanju se ispere i ostaje samo jak otisak dizajna na situ i kroz njega prolazi mastilo. Sledeći korak je sušenje sita i vršenje eventualnih prepravki kako bi otisak bio što verniji originalu i onda je šablon spreman za korišćenje.
Sito se potom stavlja na mašinu za štampanje, a papir ili odevni predmet su položeni ravno na na ploču za štampanje, ispod sita. Postoje različite prese, ali najviše se koriste automatske i moguće je da radi više različitih sita odjednom. Ovo je pogodno i za brzo nanošenje zasebnih slojeva u boji, ukoliko je finalni proizvod višebojan. Mastilo se dodaje na gornji deo sita, a guma se koristi za povlačenje mastila po celoj dužini sita. Mastilo se tako pritiska kroz otvorene delove šablona utiskujući dizajn na podlogu koja je ispod njega. Ako se radi veća količina onda se sito podiže i nova odeća se stavlja, a zatim se postupak ponavlja. Kada je štampanje završeno i šablon nam više nije potreban, emulzija se uklanja pomoću posebne tečnosti za pranje, kako bi se mreža opet koristila za stvaranje nekog drugog šablona. Na samom kraju, odštampani proizvod prolazi kroz mašinu za sušenje, koja očvrsne mastilo i stvara glatku završnu obradu. Finalni proizvod treba detaljno proveriti i temeljno oprati kako bi se otklonili svi ostaci, pre nego što se preda novom vlasniku.
Nameće se pitanje, da li se ovako odštampani otisci ispiraju i koji je njihov kvalitet? Ako stručno lice pravilno primeni sito štampu i ako koristi termički obrađeno mastilo koje je predviđeno za pranje bez oštećenja, onda ne bi trebalo da ispira dizajn. Takođe, štampač mora da bude podešen u skladu sa uputstvima proizvođača. Temperatura na kojoj je dozvoljeno prati ovako izrađene tkanine i njihovo sušenje zavise od vrste mastila i vrste tkanine koji se koriste, pa onaj ko vrši izradu mora dosledno slediti uputstva ako želi da napravi dugotrajan predmet, kome pranje neće naškoditi.
Kako bi se dobio jasan i kvalitetan otisak putem sito štampe, potrebna je određena oprema. Opremu čine presa, mastilo, sito od svile, guma, prostor za pranje veša. Iako je štampanje moguće samo sa sitom i gumom, većina radije koristi i presu, jer se tako pravi efikasniji otisak na većem broju proizvoda. Presa drži sito na mestu između ostavljanja otisaka i korisnika samo menja tkanine ili papir. Prese mogu biti ručne, poluautomatske i automatske. Ručne su vrlo intenzivne jer se njima ručno upravlja. Poluautomatske su delimično mehanizovane, a delimično je potrebno angažovanje čoveka. Automatske prese su u potpunosti automatizovane i neke od njih ne zahtevaju nikakvo mešanje čoveka. Ako se štampaju veće količine koriste se poluautomatske ili automatske prese jer omogućavaju veću brzinu izrade i minimizuju se greške. Manje firme ili oni koji se sito štampom bave iz hobija mogu smatrati da ručna presa više odgovara njihovim potrebama.
Mastilo, pigment ili boja se provlače kroz sito i tako se prenose na materijal koji se štampa, prenoseći otisak šablona u boji na proizvod. Odabir mastila ne znači samo odabir boje. Postoje različite vrste mastila. Nekima od njih se postiže specijalni efekat na proizvodu (svetlucave boje, različite teksture). Odabir mastila takođe zavisi od vrste tkanine na kojoj se štampa. Takođe, proizvođači biraju mastilo koje je perivo u mašini.
Sito je svilena tkanina koja je razvučena preko drvenog ili metalnog okvira. Tradicionalno je ova tkanina izrađena od svilenih niti, ali danas je često zamenjena sintetičkim tkaninama koji vrše istu funkciju, ali po nižoj ceni. Debljina i broj niti se biraju tako da odgovaraju teksturi površine ili tkanine koja se štampa. Manji su razmaci između niti ako su potrebni veći detalji u štampi.
Guma je gumena oštrica, pričvršćena na dugačku drvenu, metalnu ili plastičnu dršku. Ona služi da se gura mastilo kroz sito i tako prenese na površinu koja se štampa. Ono je obično slične veličine kao i okvir ekrana. Čvršća guma je bolja za štampanje složenog dizajna sa puno detalja, jer obezbeđuje da svaki ugao šablona dobije ravnomerni sloj mastila. Mekša guma se često koristi kada je dizajn manje detaljan ili za štampanje na tkaninama.
Sito je potrebno oprati, kada se završi štampa, kako bi se otklonili svi tragovi emulzije i obezbedilo korišćenje za neki sledeći proizvod. Velike štamparije koriste u ovu svrhu veće kade sa posebnom tečnošću za čišćenje ili kiselinom za uklanjanje emulzije. Drugi koriste jednostavna korita za vodu ili lavabo i slavinu sa crevom da očiste sita.
Možete se zapitati, kao što sam i ja, zašto jednostavno ne koristiti digitalnu štampu koja ima i mogućnost štampanja na tkaninama? Digitalna štampa prenosi otisak direktno na tkaninu, nema šablona pa se više boja može preneti istovremeno, pa je ovo pogodno za veoma složene i šarene dizajne. Za razliku od sito štampe, digitalno štampanje zahteva minimalna podešavanja, pa je isplativije za male serije odeće ili za pojedinačne predmete. Kod sito štampe su boje intenzivnije, i digitalna štampa ne može stvoriti teksture, kao što to može sito štampa.
Naravno da smo za druženje sa decom odabrali sito štampu kako bi dobili efekte posebne teksture određenih slika, ali i kako bi pokazali da kao firma želimo najbolji mogući kvalitet. Ako je sito štampa najbolje rešenje za štampu na tekstilu, sigurno je da ćemo nju i odabrati, posebno što uz to daje kvalitetan i postojan otisak. Dobro je što se može koristiti i za štampanje na gotovo svim materijalima, pa smo mogli iste slike štampati i na suvenirima od plastike. Često petkom, kada je dogovoreno da se oblačimo opuštenije tokom radnog vremena, nosimo te dukseve, da nas podsete na taj lep događaj.